Šljiva u privredi Bosne i Hercegovine (1861-1918)

Autor(i)

  • Salkan Užičanin Univerzitet u Tuzli, Filozofski fakultet

Sažetak

Malo je proizvoda, koji se danas čine tako marginalnim, imalo kapitalnu važnost za narodno blagostanje i privredu zemlje kao šljiva. Bosna i Hercegovina imala je naročito povoljne klimatske i pedološke osobenosti za uzgoj šljive. Te prirodne pogodnosti i višestruke mogućnosti iskorištavanja omogućili su šljivi dominantno mjesto među bosanskim voćem. Njen privredni značaj nije ostao nezapažen osmanskim, a kasnije i austrougarskim vlastima, koje su joj posvećivale posebnu pažnju. Stoga i ne treba da čudi što je šljiva u promatranom periodu bila neka vrsta nacionalnog dobra, a šljivarstvo najrazvijenija grana voćarstva. Austrougarske okupacione vlasti posebno su unaprijedile način obrade i prometa šljivom i doprinijele da postane važna privredna grana.

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

##submission.downloads##

Objavljeno

2025-01-09

##submission.howToCite##

Užičanin, S. (2025). Šljiva u privredi Bosne i Hercegovine (1861-1918). Historijska Misao, 7(7), 121–165. Retrieved from https://hm.ff.untz.ba/index.php/hm/article/view/63

Broj časopisa

Br. 7 (2022): Historijska misao

Rubrika

Articles

##submission.license##

##submission.license.cc.by-nc-nd4.footer##
Sažetak View: 29 PDF downloads: 2